Burijan u lečenju šećerne bolesti.

 Burjan ili na latinskom Abdovina (Sambucus ebulus) je jednogodišnja biljka. Raste na vlažnim mestima, uz puteve i po šumskim proplancima. Stabiljka je visoka oko 1m, a listovi su veliki perasti i sitno nazubljeni.

Cvetovi su beli ili ružičasti, formiraju na vrhu grana cvasti u obliku štita i neprijatno mirišu, dok je plod mala, okrugla i crna bobica. Lišće i bobice se beru u oktobru, a tada se vadi i koren.

U narodnoj medicini se ova biljka koristi za...
čišćenje organizma jer pospešuje mokrenje i znojenje, a pomaže i u lečenju šećerne bolesti.

 Priprema se na sledeći način:

  zrele bobice zgnječite
ostavite 3-4 dana da fermentišu
kada se sok izbistri, procedite, zasladite medom i
3-4 nedelje pijte 3 puta dnevno po kašiku pre jela da očistite organizam

Dodatak: Ako suv koren istucate u prah, pa količinu „na vrh noža“ prelijete sa 2,5 dl vrele vode, ostavite da vri 5 minuta, procedite, pa pijete po šoljicu na dan (po manji gutljaj svaka 2 sata), pomaže kod čišćenja bubrega i bolesti bešike.

Ova čudesna biljka ima i još lekovitih svojstava kao što je psorijaza

 Lek se sprema tako što se jedna čajna kašika osušenog i usitnjenog korena prelije čašom hladne vode, koja se kasnije zagreva do ključanja i kuva tako 2-3 minuta. Pošto se prohladi, ocedi se i taj čaj treba, narednih 7 dana, piti 15-tak minuta u malim gutljajima, neposredno pre spavanja.

Postupak treba da se ponovi nakon 2-3 meseca jer burjan deluje i posle prestanka upotrebe. Kada telo ne može da se oslobodi mokraćne kiseline dolazi do promene na koži, stvaraju se rane po telu i neopisiv svrab.

Burjan tu kiselinu „vezuje“ za sebe i pospešuje njeno izbacivanje iz tela

Ta biljka se odavno koristi kao narodni lek i to kao diuretik, dijaforetik i purgativ. Osim za lečenje psorijaze, upotrebljava se i protiv išijasa, neuralgija, reumatizma i teškoća u mokrenju i u slučaju zatvora

Koren burjana vadi u rano proleće, ali je najbolje kada se to radi u ranu jesen, pre nego što nadzemni deo biljke izumre.

Sakupljaju se i listovi burjana i to u vreme cvetanja biljke. Oni se kasnije suše i od njih se pravi čaj koji se koristi za lečenje grudnih bolesti i za preznojavanje.

Biljke pomažu čoveku onoliko koliko čovek veruje u njih!

Burjan

Iako raste svuda kao korov neprijatnog mirisa aptovina (Sambucus ebulus), kako je još nazivaju, ima i lekovite osobine. Cveta od juna do kraja avgusta, a cvetovi su beli i na vrhu stabljike udruženi u cvast sličnu štitu. Plodovi su okrugle, sočne i crne bobice koje su kao i koren i list – lekoviti. Cela biljka sadrži malo etarskog ulja, gorkih materija i raznih šećera. Koren je bogat cijanogenetskim heterozidima, a plod sadrži valerijansku, jabučnu i vinsku kiselinu kao i tanin, pektin i antocijan, koji soku daje modru boju. U narodnoj medicini koren se upotrebljava protiv reumatskih oboljenja, a izgnječene zrele bobice, prethodno odstajale 2-5 dana, izazivaju znojenje i čiste organizam. Inače, svi delovi biljke i njihovi preparati pročišćavaju creva, deluju protiv zatvora i izazivaju znojenje i mokrenje.

Ukus je sličan borovnici, samo što ima gorčinu, ali ne toliko ni jaku, jer je prijatno za konzumirati i ne izaziva gadjenje.

Treba napomenuti da se burjan ne treba brati pored puteva zbog zagadjenosti, već dublje u šumi, livadi i dalje od mesta gde automobili prolaze.

Burjan preporučujemo i zdravim osobama zbog preventive, jer ne treba čekati da se bolest dogodi, da bi je lečili, već ne treba dozvoliti da do bolesti uopšte dodje!