Burjan ili na latinskom Abdovina (Sambucus ebulus) je jednogodišnja biljka. Raste na vlažnim mestima, uz puteve i po šumskim proplancima. Stabiljka je visoka oko 1m, a listovi su veliki perasti i sitno nazubljeni.
Cvetovi su beli ili ružičasti,
formiraju na vrhu grana cvasti u obliku štita i neprijatno mirišu, dok
je plod mala, okrugla i crna bobica. Lišće i bobice se beru u oktobru, a
tada se vadi i koren.
U narodnoj medicini se ova biljka
koristi za...
čišćenje organizma jer pospešuje mokrenje i znojenje, a pomaže i u lečenju šećerne bolesti.
čišćenje organizma jer pospešuje mokrenje i znojenje, a pomaže i u lečenju šećerne bolesti.
Priprema se na sledeći način:
zrele bobice zgnječite
ostavite 3-4 dana da fermentišu
kada se sok izbistri, procedite, zasladite medom i
3-4 nedelje pijte 3 puta dnevno po kašiku pre jela da očistite organizam
ostavite 3-4 dana da fermentišu
kada se sok izbistri, procedite, zasladite medom i
3-4 nedelje pijte 3 puta dnevno po kašiku pre jela da očistite organizam
Dodatak: Ako suv koren
istucate u prah, pa količinu „na vrh noža“ prelijete sa 2,5 dl vrele
vode, ostavite da vri 5 minuta, procedite, pa pijete po šoljicu na dan
(po manji gutljaj svaka 2 sata), pomaže kod čišćenja bubrega i bolesti
bešike.
Ova čudesna biljka ima i još lekovitih svojstava kao što je psorijaza
Lek se sprema tako što se jedna čajna
kašika osušenog i usitnjenog korena prelije čašom hladne vode, koja se
kasnije zagreva do ključanja i kuva tako 2-3 minuta. Pošto se prohladi,
ocedi se i taj čaj treba, narednih 7 dana, piti 15-tak minuta u malim
gutljajima, neposredno pre spavanja.
Postupak treba da se ponovi nakon 2-3
meseca jer burjan deluje i posle prestanka upotrebe. Kada telo ne može
da se oslobodi mokraćne kiseline dolazi do promene na koži, stvaraju se
rane po telu i neopisiv svrab.
Burjan tu kiselinu „vezuje“ za sebe i pospešuje njeno izbacivanje iz tela
Ta biljka se odavno koristi kao
narodni lek i to kao diuretik, dijaforetik i purgativ. Osim za lečenje
psorijaze, upotrebljava se i protiv išijasa, neuralgija, reumatizma i
teškoća u mokrenju i u slučaju zatvora
Koren burjana vadi u rano proleće, ali je najbolje kada se to radi u ranu jesen, pre nego što nadzemni deo biljke izumre.
Sakupljaju se i listovi burjana i to u
vreme cvetanja biljke. Oni se kasnije suše i od njih se pravi čaj koji
se koristi za lečenje grudnih bolesti i za preznojavanje.
Biljke pomažu čoveku onoliko koliko čovek veruje u njih!
Burjan
Iako raste svuda kao korov neprijatnog
mirisa aptovina (Sambucus ebulus), kako je još nazivaju, ima i lekovite
osobine. Cveta od juna do kraja avgusta, a cvetovi su beli i na vrhu
stabljike udruženi u cvast sličnu štitu. Plodovi su okrugle, sočne i
crne bobice koje su kao i koren i list – lekoviti. Cela biljka sadrži
malo etarskog ulja, gorkih materija i raznih šećera. Koren je bogat
cijanogenetskim heterozidima, a plod sadrži valerijansku, jabučnu i
vinsku kiselinu kao i tanin, pektin i antocijan, koji soku daje modru
boju. U narodnoj medicini koren se upotrebljava protiv reumatskih
oboljenja, a izgnječene zrele bobice, prethodno odstajale 2-5 dana,
izazivaju znojenje i čiste organizam. Inače, svi delovi biljke i njihovi
preparati pročišćavaju creva, deluju protiv zatvora i izazivaju
znojenje i mokrenje.
Ukus je sličan borovnici, samo što ima gorčinu, ali ne toliko ni jaku, jer je prijatno za konzumirati i ne izaziva gadjenje.
Treba napomenuti da se burjan ne treba brati pored puteva zbog
zagadjenosti, već dublje u šumi, livadi i dalje od mesta gde automobili
prolaze.
Burjan preporučujemo i zdravim osobama zbog preventive, jer ne
treba čekati da se bolest dogodi, da bi je lečili, već ne treba
dozvoliti da do bolesti uopšte dodje!
Нема коментара:
Постави коментар