. I alternativna medicina može da pomogne u lečenju epilepsije, a ona podrazumeva upotrebu različitih lekovitih biljaka, ali i specijalan režim ishrane.
Epilepsije predstavljaju najčešću hroničnu neurološku bolest i po međunarodnoj klasifikaciji je definisano oko tridesetak vrsta epilepsija. Prethodnih godina broj novoobolelih bio je najveći u ranom dečjem dobu, dok je danas skoro udvostručen kod osoba starijih od 65 godina.
Epilepsije predstavljaju povremeni i najčešće kratkotrajni poremećaj funkcije kore mozga, koji se događa zbog prekomernog i nepravilnog izbijanja neuronskih signala u mozgu, u pravilu praćen abnormalnostima u elektroencefalogramu (EEG). Epileptični napad je vidljiva manifestacija opisanih poremećaja u mozgu. Tokom napada može se javiti zagledavanje, mljackanje ustima, ukočenost i poremećaj govora, ponekad grčenje mišića, smetnje čula, njuha, sluha, i ogledaju se kao delimični ili potpuni poremećaj svesti.
Kako nastaje
Epilepsiju mogu izazvati različite infekcije, tumori, bolesti krvnih sudova (moždani udar), metabolički poremećaji, zloupotreba droge i alkohola, a u dečjem uzrastu najčešći uzroci ovog oboljenja jesu povrede glave tokom porođaja, nepravilnosti u razvoju krvnih sudova, urođena oštećenja ili infekcije. Isto tako, u velikom broju slučajeva reč je o takozvanim idiopatskim epilepsijama, to jest epilepsijama nepoznatog uzroka. Napade može da isprovocira dugotrajna nesanica, niska koncentracija šećera u krvi, fizički napor, a u redim slučajevima i emocionalni stres.Ishrana – puno zdravih masti a malo ugljenih hidrata
Epilepsija se, naročito kod dece, pravilnom ishranom može dosta dobro držati pod kontrolom. Iako nema dijete koja može dovesti do potpunog zlečenja, postoje saznanja da pojedine namirnice mogu smanjiti učestalost napada ili ga pak isprovocirati. Svim obolelim osobama savetuje se izbegavanje alkoholnih napitaka i primena takozvane ketogene dijete. Ova ishrana podrazumeva izbacivanje iz upotrebe namirnica koje sadrže isključivo ugljene hidrate (hleb, keks, testo, ostali proizvodi od žita, pirinač, palenta, krompir, slatkiši), a doza masti mora da bude tri puta veća od količine ostalih nutrijenata. Naravno, to ne znači da treba da se hranimo nezdravo i narušimo zdravlje ostalih organa, pa je zato važno da koristimo samo zdrave masnoće – masti iz hladnoceđenih biljnih ulja, jezgrastog voća i semenki. Unos masti iz namirnica životinjskog porekla (meso, jaja, mlečni proizvodi) treba ograničiti. Sveže voće i povrće obavezan su deo svakodnevne ishrane, kao i dosta vode i biljnih čajeva. Treba koristiti i hranu bogatu B-vitaminom, kao što je pivski kvasac, ali i namirnice bogate magnezijumom.
Lekovito bilje za lečenje epilepsije
U lečenju epilepsije, fitoterapeuti najčešće preporučuju sledeće lekovite biljke:Valerijana
Ova lekovita biljka deluje umirujuće na osobe koje boluju od epilepsije. Valerijana se pokazala korisnom u slučaju napetosti, strahova, iscrpljenosti i nedostatka sna. Takođe može koristiti i pacijentima koji se odvikavaju od hronične upotrebe benzodiazepina. Valerijana pomaže u lečenju migrene i drugih glavobolja, kao i nervoze, multiple skleroze, epilepsije, a mogu da je koriste i deca i odrasli. Najčešće se upotrebljava u obliku tinkture i kapsula.
Đumbir
Veoma je bogat vitaminima i mineralima, bezbedan je za upotrebu i pomaže osobama koje imaju temporalnu epilepsiju. Đumbir ublažava simptome vegetativnih napada, koji se manifestuju kao gađenje, mučinina i povraćanje.
Lavanda
Kašičicu sušenog cveta i stabljika lavande staviti da se kuva u šolji vode nekoliko minuta, pa ostaviti da odstoji pola sata. Uzimati lek posle obroka i pred odlazak na spavanje, po 1-2 kašike tokom mesec-dva dana. Zatim sledi dvonedeljna pauza i ponavljanje terapije.
Anis
Kašiku korena anisa držati 2-3 sata u šolji ključale vode. Uzimati 2-3 supene kašike, 3-5 puta na dan pre jela.
Beli luk
Kada bolesnik oseti da će nastupiti epileptični napad, od pomoći može biti udisanje pare od kuvanog belog luka.
Majčina dušica
Punu kašičicu majčine dušice popariti sa 250 ml ključale vode i ostaviti da stoji 5-10 minuta. Procediti i piti dve šolje čaja dnevno, tokom cele godine, u kurama od 2 do 3 nedelje i sa pauzama od po 10 dana.Ovaj čaj nije magičan za lečenje epilepsije ali može da poboljša simptome.
Koristite laneno ulje
Lan je prirodni izvor esencijalnih masnih kiselina, vitamina B, C, E, fitosterola i mnogih minerala. Hladnoceđeno laneno ulje najbolji je izvor omega-3 masnih kiselina. Samo jedna kašika ovog ulja može da učini mnogo za vaše zdravlje -ima lekovito dejstvo na mozak pa pomaže u slučaju glavobolja, epilepsije, prevenira maligne bolesti, poboljšava zdravlje srca… Koristite ga ujutru na prazan stomak u kombinaciji s malo jogurta.Opasni emulgatori
U slučaju epilepsije naročito se ističe štetnost emulgatora, konzervanasa, veštački obojenih i gaziranih napitaka i transmasti, kojih ima u margarinu, slatkišima, slanim grickalicama, kolačima, tortama, lisnatim pecivima… Najozloglašeniji među emulgatorima jeste poboljšivač ukusa E 621 (monosodijum-glutamat MSC). U pitanju je supstanca koja razara mozak, remeti rad hormona i povezana je s mnogim bolestima, naročito neurološkim. Ovaj emulgator je teško izbeči ukoliko konzumiramo industrijsku hranu, jer ga najviše ima upravo u procesiranim namirnicama koje savremeni čovek svakodnevno jede, poput supa iz kesice, industrijskog suvog začina, viršli, pašteta, salama, kobasica, slanih grickalica (čips, grisini, smoki…), gotovih jela, sirnih namaza, majoneza, ali i u nekim lekovimaNajčešća pitanja o epilepsijiDa li se epilepsija nasleđuje?
Postoji nedvosmisleno genetska epilepsija i u grupi fokalnih gde čine manjinu i grupi generalizovanih gde čine većinu. Danas se smatra da je za proces nastanka velikog mozga ali i epilepsije neophodno stvaranje mnogo neurona koji su međusobno povezani pa je epilepsija tako redovni, normalni i neizbežni pratilac razvoja čovečjeg mozga. Zato se misli da ona nikada i neće moći da se izleči već samo da se drži pod (odličnom) kontrolom...
Šta je iktalni SPECT?
Ako u toku snimanja u Centru nismo sigurni iz koje regije počinje napad mi onda u toku napada (neophodno je da se prepozna u prvih 10-tak sekundi) ubrizgavamo radioaktivni izotop koji se ekstrahuje u delu mozga u kome je u toku napada krvotok najveći. Ovaj metod se zove Iktalni SPECT i u roku od 3 sata od toga pacijent se šalje na Gama kameru gde snimimo zonu najveće prokrvljenosti mozga na samom početku napada. Ako se ta zona podudara sa hipotezom prema kliničkoj slici potvrđenoj i na MR onda šansa da tu nastaje epilepsija raste ka 100 % što opet omogućava hirurško lečenje.
Da li postoji rizik od neurohirurškog lečenja?
Kada se rezulatati ovih 6 metoda podudaraju, mi kažemo da je pacijent odličan kandidat za operaciju. Procena štete od moguće operacije vrši se na osnovu neuropsihološkog ispitivanja u kome se pacijentu daje serija zadataka – procenjuje se uspeh u planiranju, organizaciji, govoru, kalkulaciji, orjentaciji, pamćenju, pažnji. Eventualne teškoće pokazuju da je određen deo mozga u disfunkciji. Ako se on podudara sa zonom koja treba da se odstrani, to znači da je šansa da se nešto naškodi veoma mala.
Nakon operacije 70-80 % pacijenata epilepsija prestaje (iako kod određenog broja može da se vrati posle više godina) a kod ostalih se napadi nastavljaju zato što epilepsija nije bolest anatomije već bolest komunikacija neurona.
Od čega zavisi izbor antiepileptika?
Osnovni način lečenja epilepsije i dalje ostaje primena antiepileptičkih lekova. Izbor antiepileptika zavisi od dva kriterijuma - od tipa epilepsije i tipa bolesnika.
Generalizovane epilepsije su one za koje kažemo da je ceo mozak od početka aktivan i one se skoro nikad ne operišu i na njih deluje ograničen broj lekova (pre svega valproična kiselina i levetiracetam). Kod lokalizovanih počinje iz jednog obolelog dela mozga, skoro svi lekovi deluju ali ukoliko ne deluju ide se na operaciju koja je najčešće uspešna.
Izbor leka zavisi i od vrste pacijenta - ako je to trudnica daje se lek koji neće uticati na razvoj ploda, ako je student lek koji neće ometati kognitivne funkcije, ako je starija osoba lek koji neće otežavati osteoporozu ili dejstvo drugih lekova.
Trenutno se u Srbiji koristi 6 lekova koji su na listi fonda ali i studije eksperimentalnih lekova kod teških pacijenata koji nisu operabilni.
Šta je stimulator nervusa vagusa?
To je aparat koji se ugrađuje i čija je funkcija kao što mu i ime kaže da stimuliše nervus vagus prilikom napada. Kada pacijent oseti da počinje napad on na uređaj prislanja magnetni stimulator koju nosi u vidu ručnog sata i koja u tom trenutku inicira aparat na stimulaciju nervusa vagusa. To se primenjuje kod pacijenata koji ne reaguju na antiepileptike i koji nisu operabilni, omogućavajući da pacijent ima manje napada i da oni budu lakši.
Droga i epileptični napadi
Uzrok napada, kada ne postoji epilepsija kao bolest mogu biti različiti provocirajući faktori poput nedovoljnog spavanja, sunčanice ili toplotnog udara, visoke temperature usled nekih infekcija, uzimanje alkohola, ali i droga, najčešće kokain i ekstazi. Ovi faktori toliko isprovociraju mozak da on reaguje epileptičnim napadom, i takvi se pacijenti jedino mogu lečiti prekidanjem takvog načina života.
Stres i epilepsija
U retkim i specifičnim situacijama stres može posredno izazvati epileptični napad, na primer kada smo zbog uznemirenosti iscrpljeni nespavanjem...
Najčešće pitanje pacijenta koji boluje od epilepsije
Kako će se lečiti MOJA bolest i da li ću lekove piti do kraja života?
Kada se epilepsija javi, kod većine pacijenata prognoza je dobra. Kod njih reagovanje na prvi primenjeni lek predstavlja dobar prognostički znak. Od 10 lečenih pacijenata očekujemo da će 7 biti dobro i da će da reaguju na prvi dati lek i da će i u buduće biti potpuno kontrolisani lekovima. Kod ostala 3 očekujemo nepotpuno reagovanje na prvi dati lek i oni su pod velikim rizikom da vremenom kod njih razvije teška epilepsija. Ovaj postupak procene reagovanja na prvi lek se vrši posle prve godine lečenja i tada može da se da prva velika prognoza daljeg toka bolesti. U slučaju lošije prognoze, pacijentu se to oprezno saopštava i upućuje se na razgovor sa psihologom i psihijatrom. Odgovor na ovo najčešće pitanje pacijenata sa epilepsijom lekaru je da će imati potrebu da mu se epilepsija kontroliše celog života a lek najverovatnije nikada neće moći da prestane da uzima, jedino u slučajevima napada izazvanih stilom života (alkohola, droga, nespavanje).
Da li je kod osoba sa epilepsijom narušen seksualni život?
Osobe s epilepsijom mogu voditi normalan seksualni život. Ako se koristi hormonska kontracepcija, ona treba da bude prilagođena izboru antiepileptika jer mnogi antiepileptici mogu smanjiti efikasnost kontracepcije.
Da li savetujete ostajanje u drugom stanju?
Apsolutno savetujemo ostajanje u drugom stanju, jer 95% žena sa epilepsijom rađaju normalno, zdravo potomstvo. Ipak, potrebna je nadzor nad trudnoćom. I zdrve žene, kao i žene sa epilepsijom rađaju decu sa urođenim malformacijama, iako je to nešto češće pri uzimanju antiepieptičkih lekova (2-4% prema 4-8%). Malformacije mogu da se prikažu savremenim ultrazvučnim pregledom do 20 nedelje trudnoće. Ukoliko je nalaz normalan (95% slučajeva), trudnoća se nastavlja normalno. Ukoliko je plod malformisan (oko 5% slučajeva), treba razmotriti kasni prekid trudnoće iz medicinskih razloga.
Alternativno lečenje epilepsije
Metode tradicionalne medicine poput homeopatije odlične su kao psihoterapeutski postupci iako ne postoji merljivi antiepileptički efekat. Postoji psihoterapijski efekat jer mnogi pacijenti uz pomoć metode koja im prija lakše prihvataju svoju bolest a terapija im omogućava i veći životni komfor.
Epilepsija i posao
Ako pacijent boluje samo od epilepsije, bez komorbiditeta, pa čak i od teškog oblika, 90 % njih je sposobno da vodi normalan život u onom kapacitetu kakav im je priroda dala i kakvo su obrazovanje stekli. 70 % pacijenata se kontroliše u potpunosti lekovima bez komplikacija a samo oko 15% su teški pacijenti koji imaju tešku prateću bolest i oni nisu sposobni za rad.
Pogoršava li se epilepsija starenjem?
U uzrastu između 10. i 60. godine javlja se 100 novih pacijenata na 100 hiljada stanovnika, u prve četiri nedelje života je 150 na 100 hiljada a posle 60- te broj novih slučajeva raste na 200- 300 na 100 hiljada stanovnika. U našoj populaciji broj starih je veliki pa veći broj starijih osoba sa epilepsijom počinje da se primećuje. Među pacijentima 12% su deca mlađa od 14 godina, 25 % starijih od 60 godina a ostatak čine srednjovečni.
Sama epilepsija starenjem se ne pogoršava. Od čega zavisi izbor antiepileptika?
Izbor antiepileptika zavisiće pre svega od vrste napada. Neki lekovi pokrivaju širok spektar napada (npr. i generalizovane i parcijalne napade), dok drugi specifično deluju samo na određeni tip napada.
Druga važna činjenica za izbor leka su njegove nuspojave. Kod bolesnika koji uz epilepsiju imaju i neke druge bolesti treba voditi računa o mogućim interakcijama antiepileptika s lekovima koje inače primenjuju (npr. antihipertenzivi, antibiotici, analgetici, itd.).
Koliko je sigurna primena antiepileptika u trudnoći?
Primenom antiepileptika u trudnoći postoji povećani rizik od malformacija ploda. Taj rizik je u proseku do 3% veći nego kod majki koje ne uzimaju antiepileptike. Isto tako treba znati da nekontrolisana i nelečena epilepsija može imati za posledicu pobačaje u ranoj trudnoći, prevremeni porođaj ili malformacije ploda. Gubitak kiseonika zbog epileptičnog napada ili povreda zbog pada trudnice može biti pogubna za plod. Najveći rizik od primene antiepileptika u trudnoći proizlazi iz njihovog uticaja na razvoj nervnog sistema ploda. Zbog svega navedenog sve žene s epilepsijom trebalo bi pažljivo da planiraju svoju trudnoću.
Da li je kod osoba s epilepsijom narušen polni život?
Osobe s epilepsijom mogu voditi normalan polni život. Posebnu pažnju treba posvetiti kontracepcijskim metodima i mogućem začeću. Ako se koristi hormonska kontracepcija, ona treba da bude prilagođena izboru antiepileptika jer mnogi antiepileptici mogu smanjiti efikasnost kontracepcije. U svakom slučaju, pri odluci o vrsti kontracepcije treba se posavetovati sa svojim neurologom i ginekologom.
Pogoršava li se epilepsija starenjem?
Sama epilepsija se ne pogoršava starenjem. Intenzitet i frekvencija epileptičnih napada u starijem dobu mogu biti i manji zbog smanjene podražljivosti nervnih ćelija kod starijih osoba. No, pojava epilepsija u starijem dobu je česta kao posledica oštećenja mozga. Najčešći uzroci su cerebrovaskularne bolesti (moždani insult), tumori mozga i degenerativne bolesti (Alchajmerova bolest). Najčešći oblik napada su parcijalni napadi koji mogu uspešno da se leče.
Da li epilepsija utiče na mentalni razvoj deteta, emotivnu nestabilnost i smetnje u ponašanju?
Epilepsije koje se javljaju u ranom dečjem dobu i same po sebi teško reaguju na terapiju, obično za posledicu imaju i određen stepen smanjenja mentalnih sposobnosti, a neke, na žalost, i tešku mentalnu retardaciju. Različite smetnje ponašanja poput hiperaktivnosti, teškog održavanja pažnje, nezainteresovanosti i emocionalne nestabilnosti često se javljaju kod dece i adolescenata s epilepsijom. Kod takve dece često je otežana socijalizacija u društvu, pa u takvim situacijama uz adekvatnu farmakoterapiju potrebno je i aktivno uključivanje roditelja, nastavnika, pa i psihologa.
Mogu li osobe s epilepsijom da se bave sportom?
Bavljenje sportom svakako je preporučljivo kod bolesnika s epilepsijom. Prilikom izbora sportskih aktivnosti potrebno je savetovati se sa svojim specijalistom neurologom kako bi bio u skladu sa ličnim afinitetima i realnim mogućnostima svakog bolesnika ponaosob. Bavljenje sportom svakako doprinosi boljem opštem zdravstvenom stanju, jača samopouzdanje i povoljno deluje na stres.
Da li deca s epilepsijom mogu normalno da pohađaju vrtić i školu?
Deca s epilepsijom u većini slučajeva mogu normalno pohađati vrtić i školu i savladavati uobičajene nastavne programe. Potrebno je upoznati nastavnike da dete boluje od epilepsije kako bi u slučaju potrebe mogli pravilno postupiti. Manji broj dece s težim oblicima epilepsije zbog neurorazvojnih poteškoća zahteva posebne, prilagođene programe školovanja u specijalizovanim ustanovama za decu
Da li epilepsija utiče na mentalni razvoj deteta, emotivnu nestabilnost i smetnje u ponašanju?
Deca čine najvažniju manjinu pacijenata. Iako epilepsija može da remeti i učenje i sazrevanje i zbog samih napada i zbog lekova, često je potreban dodatni napor roditelja, članova porodice, učitelja, drug dece i zdravstvenih radnika kako bi se problem prevazišao. Na žalost, još vek smo svedoci da su ta deca pod određenim zabranama ali i stigmatizacijama okruženja. U neposrednoj blizini Instituta za neurologiju Kliničkog centra Srbije postoji specijalizovana Klinika za dečju neurologiju sa velikim odeljenjem i dispanzerom za dečju epileptologiju, što je važno jer se ovi pacijenti u većini slučajeva uspešno leče ambulantno.
Deca s epilepsijom u većini slučajeva mogu normalno da idu u vrtić i školu i savladavaju uobičajene nastavne programe. Manji broj dece s težim oblicima epilepsije zbog neurorazvojnih teškoća zahteva posebne, prilagođene programe školovanja u specijalizovanim ustanovama za decu s posebnim potrebama.
Mogu li osobe s epilepsijom da se bave sportom?
Preporučujemo bavljenje sportom jer povoljno deluje na opuštanje, protiv stresa, poboljšava opšte zdravstveno stanje, pojačava samopouzdanje. Pri tom neohodno je izbegavati ekstremne sportove kao što su paraglajding, ronjenje, padobranstvo. Osim toga, sve je dozvoljeno ako u nekoj razumnoj blizini postoji kompetentna osoba koja može pomoći u slučaju nužde.
Нема коментара:
Постави коментар